Nadala sam se da ćeš me zgrabiti kad me vidiš. Ali nisi. Ne razumijem. Mislim, svaki dan od mene tražiš da se pojavim. Nastavljaš se nadati da ću ti pokucati na vrata. No kada to napravim ne želiš ih otvoriti, ili oklijevaš da me pozoveš unutra. S vremena na vrijeme, čak me i potpuno ignoriraš.

Nadam se da shvaćaš da postoje i drugi kojima bi bilo drago da me vide, koji bi me srdačno dočekali,  koji bi riskirali samo da im dođem. Mnogi čak i aktivno tragaju za mnom. Ali ti…zašto te toliko strah pustiti me unutra?

Ovo je zadnji put da kucam na tvoja vrata. Nadam se da ćeš me ovaj put pozvati da uđem. Ja sam jako zaposlena, ne mogu se vraćati nekome tko me tek tako ignorira.

Obično na svaka vrata kucam samo jednom. Ali samo ovaj put, voljna sam ti dati drugu šansu. Nadam se da ćeš ovaj put učiniti pravu stvar.

Srdačno,

tvoja

Prilika.

P.S. Molim te da prestaneš ‘cviliti’ kako ti se nikad nisam ukazala. Jer jesam. Mnogo puta. Samo me nisi bila spremna zgrabiti.

Izvor: Penorama blog