Izvor: http://witsblog.org

Kad pokret postane estatičan, onda je to ples. Kad je pokret toliko potpun, onda nema ega, onda je to ples.

A trebali bi znati da je ples nastao kao jedna od tehnika meditacije. U početku plesanje nije bilo radi plesa nego zato da se postigne ekstaza, u kojoj se plesač izgubi, a ostane samo ples – nema ega, nema nikoga da manipulira, tijelo se spontano talasa.

Nema potrebe za drugom meditacijom. Sam ples postaje meditacija, ako se plesač izgubi. Radi se samo o tome da se čovjek izgubi. Kada to radite, ili gdje to radite, nije bitno. Važno je da se izgubite.

Dolazi trenutak kad vas nema, a ples se ipak nastavlja…kao da ste obuzeti.

Ples je nešto najljepše što se čovjeku može desiti. Zato nemojte misliti o meditaciji odvojeno. Meditacija, kao nešto otvojeno, potrebna je ljudima koji nemaju baš osobito duboku stvaralačku energiju, koji svoju energiju ne mogu tako lako usmjeriti da se toliko zanesu da nestanu.

Ali plesač, slikar ili kipar ne moraju imati drugu meditaciju. Oni samo moraju svoju dimenziju učiniti toliko prodornom da dođe do transcendencije. A nema ničeg poput plesa…

Zato svakog dana zaboravite, bar na jedan sat, sve tehnike. Jednostavno odlučite plesati…

Osho